Sa tamnom mrljom u svojoj službenoj diplomatiji, Džeferović će ući u Predsedništvo BiH. 61-godišnji lider Bošnjaka bio je ratni sekretar bošnjačke tajne službe, kao i šef Centra bezbednosti Zenice gde su tokom rata delovali mudžahedini.

Podsetimo, Džaferović je bio pod sumnjom da je jedan od krivaca za brutalne i masovne zločine mudžahedina počinjene nad Srbima na području Vozuće i Zenice, za ko je on nikada nije procesuiran.

Stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević tvrdi da je novoizabrani bošnjački član Predsjedništva BiH Šefik Džaferović znao za zarobljavanje i ubistva najmanje 64 srpska civila i vojnika 1994. godine i u muslimanskoj ofanzivi na Ozren 1995. godine, jer je bio šef Centra državne bezbednosti u Zenici.

- Džaferović je imao sve informacije o kretanju, planiranju i delovanju mudžahedina na području Zenice, i videli smo da je tu operaciju zvao Kimšasa, i da je kroz tu operaciju prema njemu, dolazilo mnoštvo važnih informacija o planovima, pa čak i o nekim ubistvima i zarobljavanjima na samom Ozrenu - rekao je za Pink Dževad Galijašević, stručnjak za terorizam.

Ipak, kako kaže, stranka Demokratske akcije se nije odrekla takvih kadrova.

- To nije preporuka za zajednički život, a još manje je preporuka za neki evropski put. Kadrovi koje je ova stranka izabrala su kadrovi povezani sa najtežim ratnim zločinima, sa ritualnim klanjima, sa radikalnim islamizmom, sa mudžahedinima, sa vehabijama, i te svoje veze sačuvali su do danas - rekao je Galijašević.

Džaferović je rođen je 9. septembra 1957. godine u Zavidovićima. Tokom ratnih sukoba u BiH bio je je načelnik u Centru službe bezbednosti u Zenici od 1994., a iste godine imenovan je za člana Izvršnog odbora SDA u opštinskoj organizaciji u Zenici.

U tom periodu on je odobravao državljanstvo mudžahedinima koji su se borili u Bosni, a direktno su bili u odredu „El Mudžahedin“. O tome postoji i dokumentacija.

Do procesa protiv Džeferovića, pre svega na području Vozuće, ali i Zenice u celini, nikada nije došlo. Prema nekim sumnjama do toga nije došlo, jer je i obiman deo dokumentacije sklonjen, a postoji opravdana sumnja da je Džaferović i sam sklonio tu dokumentaciju.

O vezi Džaferovića sa mudžahedinima govori i to da je na primer 28. aprila 1995. godine uputio zahtev Ministarstvu unutrašljih poslova u Sarajevo zahtev za prijem u državljanstvo Republike BiH za Boukmouri Taieba, rođenog u mestu El-Medania u Alžiru. Džaferović u zahtevu broj 21-1/07-204-1735/95 navodi da je Boukmouri pripadnik odreda „El Mudžahid“ 3, Korpusa Armije RBiH od 1.05.1993. godine. Mesec dana kasnije Džaferović šalje zahtev da se u državljanstvo primi i državljani Tunisa Mhamdi Sedik ben Mokhtar. Ben Mokhtar je, navodi Džaferović u zahtevu, pripadnik odreda „ El mudžahid“ od septembra 1992. godine. Takvih zahteva je bilo na desetine.